Vi­še od 20 mi­ni­sta­ra i vi­so­kih zva­nič­ni­ka za­du­že­nih za zdra­vlje i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne u svo­jim dr­ža­va­ma u Ma­ra­ke­šu su se oba­ve­za­li da će te­ži­ti sma­nje­nju 12,6 mi­li­o­na smrt­nih slu­ča­je­va go­di­šnje iza­zva­nih za­ga­đe­njem ži­vot­ne sre­di­ne. De­kla­ra­ci­ja o zdra­vlju, ži­vot­noj sre­di­ni i kli­mat­skim pro­mje­na­ma ima za cilj da pod­sti­če sek­to­re zdra­vlja i ži­vot­ne sre­di­ne.
Na­i­me, oku­plje­ni na Kon­fe­ren­ci­ji o kli­mat­skim pro­mje­na­ma COP 22 u Ma­ra­ke­šu ko­ju su or­ga­ni­zo­va­le UN, zva­nič­ni­ci iz oba sek­to­ra pot­pi­sa­li su De­kla­ra­ci­ju o zdra­vlju, ži­vot­noj sre­di­ni i kli­mat­skim pro­mje­na­ma.
Cilj te ini­ci­ja­ti­ve je da se no­vom glo­bal­nom kam­pa­njom za pro­mo­vi­sa­nje bo­ljeg upra­vlja­nja ži­vot­nom sre­di­nom i kli­mat­skim ri­zi­ci­ma opa­snim po zdra­vlje, sma­nji broj smr­ti iza­zva­nih za­ga­đe­nji­ma, sa­op­šte­no je u Ma­ra­ke­šu u ko­jem Sr­bi­ju pred­sta­vlja no­vin­ska agen­ci­ja Tan­jug.
Tim po­vo­dom šef UNEP Erik Sol­he­im is­ta­kao je da je umje­sto fo­ku­si­ra­nja na li­je­če­nje, po­treb­no vi­še in­te­gri­sa­nih po­li­ti­ka, rje­še­nja i mje­ra ko­je će spri­je­či­ti de­gra­da­ci­ju ži­vot­ne sre­di­ne i zdrav­stve­nih pro­ble­ma ko­je ona iza­zi­va.
„Za to nam je po­treb­no za­jed­nič­ko dje­lo­va­nje zdrav­stve­nih or­ga­ni­za­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Mi mo­ra­mo glo­bal­ne spo­ra­zu­me da pre­ve­de­mo u kon­kret­ne mje­re ko­je ima­ju opi­pljiv, po­zi­ti­van uti­caj na ži­vot lju­di”, re­kao je Sol­he­im.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, rje­še­nja su već tu „na do­hvat ru­ke”, ali je za nji­ho­vo spro­vo­đe­nje po­treb­na ja­ča po­li­tič­ka vo­lja ka­ko bi se do­go­di­le po­zi­tiv­ne pro­mje­ne.
Ge­ne­ral­na di­rek­tor­ka Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je Mar­ga­ret Ćan uka­za­la je da ra­zor­ne po­sle­di­ce za­ga­đe­nja va­zdu­ha, ko­je je iza­zvao čo­vjek, uti­ču i na kli­mu i zdra­vlje. Te po­sle­di­ce se, ka­ko je na­ve­la, vi­de svu­da – od smo­gom okru­že­nih me­ga­po­li­sa, do se­o­skih do­mo­va is­pu­nje­nih di­mom od ku­va­nja.
„Za­jed­nič­kim ra­dom svih sek­to­ra i part­ne­ra, mo­že­mo da do­pri­ne­se­mo osi­gu­ra­nju da lju­di, nji­ho­va oko­li­na i po­seb­no nji­ho­vo zdra­vlje – bu­du cen­tar od­go­vo­ra na kli­mat­ske pro­mje­ne”, is­ta­kla je Ćan.
De­kla­ra­ci­ja o zdra­vlju, ži­vot­noj sre­di­ni i kli­mat­skim pro­mje­na­ma ima za cilj da pod­sti­če sek­to­re zdra­vlja i ži­vot­ne sre­di­ne da raz­mje­nju­ju is­ku­stva, teh­nič­ku eks­per­ti­zu i naj­bo­lje prak­se za po­bolj­ša­nje zdra­vlja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.
De­kla­ra­ci­ja pro­kla­mu­je da će do­bro osmi­šlje­ne po­li­ti­ke za zaš­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne re­zul­ti­ra­ti sma­nje­njem ukup­nog bro­ja bo­le­sti na glo­bal­nom ni­vou ko­je su pri­pi­sa­ne ži­vot­noj sre­di­ni, kao i sma­nje­nju ras­tu­će sto­pe ne­za­ra­znih bo­le­sti, kao što su mo­žda­ni udar, bo­le­sti sr­ca, ra­ka i hro­nič­nih re­spi­ra­tor­nih bo­le­sti.
SZO i UNEP uka­za­li su da se naj­vi­še smr­ti po­ve­za­nih sa za­ga­đe­njem de­ša­va u dr­ža­va­ma sa ni­skim ili sred­njim do­hot­kom.
Pre­ma po­da­ci­ma SZO, čak 94 od­sto smr­ti od spolj­nih za­ga­đe­nja va­zdu­ha po­ti­če od (ne­za­ra­znih) bo­le­sti kao što su kar­di­o­va­sku­lar­na obo­lje­nja, mo­žda­ni udar, hro­nič­ne op­struk­tiv­ne bo­le­sti plu­ća i rak plu­ća.
Za­ga­đe­nje va­zdu­ha ta­ko­đe po­ve­ća­va ri­zik od akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je.
Unu­tra­šnja za­ga­đe­nja va­zdu­ha su uzrok upa­le plu­ća ko­ja re­zul­ti­ra smr­ću oko 260.000 dje­ce, čak po­lo­vi­ne dje­či­jih smr­ti u 2012. go­di­ni.
Glav­ni iz­vo­ri za­ga­đe­nja va­zdu­ha uklju­ču­ju ne­e­fi­ka­sne na­či­ne tran­spor­ta, go­ri­va u do­ma­ćin­stvi­ma i spa­lji­va­nje ot­pa­da, ugalj u elek­tra­na­ma i dru­ge in­du­strij­ske ak­tiv­no­sti, uka­za­la je SZO.
Pre­ma po­da­ci­ma te or­gan­zi­a­ci­je sto­ti­ne i hi­lja­de dru­gih smr­ti sva­ke go­di­ne di­rekt­no je po­ve­za­no sa uti­ca­ji­ma kli­mat­skih pro­me­na uklju­ču­ju­ći to­plot­ne ta­la­se, eks­trem­ne vre­men­ske si­tu­a­ci­je, su­še, po­ve­ća­ne za­ra­ze di­ja­re­jom i br­zim ši­re­njem bo­le­sti.
Pred­vi­đa se da će i broj ovih smr­ti da se po­ve­ća­va uko­li­ko se ne od­go­vo­ri na kli­mat­ske pro­mje­ne.
Ne­za­ra­zne bo­le­sti či­ne sko­ro dve tre­ći­ne, ili 8,2 mi­li­o­na smr­ti ko­je su po­ve­za­ne sa ne­zdra­vim ži­vot­nim okru­že­njem.
(RTS)


Po­di­za­nje svi­je­sti gra­đa­na

Zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je i or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne se ta­ko­đe to­kom Kon­fe­ren­ci­je o kli­mat­skim pro­mje­na­ma COP 22, ko­ja se odr­ža­va od 7. do 18. no­vem­bra odr­ža­va u Ma­ra­ke­šu po­ve­zu­ju u no­voj kam­pa­nji „Udah­ni ži­vot”.
Ta kam­pa­nja ima za cilj po­di­za­nje svi­je­sti o za­ga­đe­no­sti va­zdu­ha, kli­mat­skim i zdrav­stve­nim uti­ca­ji­ma kao i da pro­mo­vi­še kli­mat­ska rje­še­nja ko­ja su ko­ri­sna za zdra­vlje.
COP 22, ko­ju su or­ga­ni­zo­va­le UN u ci­lju kon­kre­ti­za­ci­je Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma od pro­šle go­di­ne, oku­pi­la je vi­še hi­lja­da na­uč­ni­ka, pred­stav­ni­ka vla­da i or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.(RTS)